Историјат града

Због изврсних географских карактеристика Сента је од давних времена насељено место. Место је први пут  помињано у документу из 1216. године, али тада већ као насељено место, има своју цркву и транзитно је место за прелаз преко реке Тисе. Околина Сенте почев од 1224. године, а сам град тек касније постаје власништво будимског каптола. Године 1475. се у једном документу помиње се као варошица. 1506. године се од стране Ладислава ИИ, мађарског краља проглашава привилегованим краљевским градом. Дана 11. септембра 1697. године турци код Сенте трпе тежак пораз од европских хришћанских трупа под вођством Еугена Савојског. Након тога постаје војна крајина, а од 1751. године је важно насеље привилеговане потиске крунске области. Од 1861. године постаје град са сређеним већем. Крајем 19. века и почетком 20. века град се спектакуларно развија, тада се изграђује гимназија, више јавних објеката, модеран кеј и први гвоздени мост, чиме се у принципу изградио данашњи имиџ града.

Сенћанска битка


1697. године турци организују ратни поход ради поновног освајања изгубљених територија, међутим 11. септембра 1697. године код Сенте су претрпели тежак пораз од стране хришћанских трупа вођених од стране Еугена Савојског. Успомену на то чува спомен-комплекс постављен на обали Тисе.

Градска кућа

Зграда изграђена у сецесионом стилу која гледа на главни трг је главна карактеристика панораме града. Масивни торањ, висок скоро 50 м делује мало романтично, међутим у украсима носи на себи знаке сецесије. Украсно степениште и скупштинска сала су такође у сецесионом стилу. Спектакуларнији унутрашњи простор зграде је богато украшена галерија у степеништу, која са уникатним, фасцинантним решењима галерију чини најлепшим делом зграде. Из торња се пружа задивљујући поглед на град и њену околину.

Ватрогасни дом

Изграђена је 1903-1904. године на основу планова Беле Лајта (Леитерсдорфер). Касарна је ремек дело легуре народног грађевинарства и мађарске сецесије, коју детаљна и фина израда украсних елемената чини једним од најкарактеристичнијих објеката у сецесионом стилу. 

Хотел Royal

Хотел, који се тада сматрао веома модерним (опремљен са водоводом, централним грејањем, електричним осветљењем) изграђен је 1911. године. Зграда, која на себи носи знаке елемената сецесије, недавно је реновирана делом на основу изворних планова. Од 1985. године зграда је проглашена спомеником културе. 

Палата парохије и музеј

Изграђена је између 1907. и 1909. године у необарокном и неоренесансном стилу. Архитектура зграде је свечана и карактеристичан је елеменат главног трга. У згради је смештен градски музеј, уз који је дограђена и галерија слика. Музеј је комплексног карактера: у приземљу госте дочекује материјал из палеонтологије, археологије и локалне историје (сенћанска битка), а на спрату етнографска збирка. 

Православна (српска) Црква Светог Архангела Михаила

Најстарија зграда града, изграђена је пре 1762. године у барокном стилу (почетак изградње се процењује за 1751. годину). Од оригиналног иконостаса цркве – који је израђен 1782. године – остале су само две иконе и две фреске (рад Јована Исаиловића). Нову иконостас је између 1859. и 1862. године насликао Павле Симић, први од заступника српског романтичног сликарства. 

Завичајна кућа Стевана Сремца

У овој куће је 1855. године рођен Стеван Сремац, еминентан српски писац. Кућа је од 2005. године музеј, у којем се одржава стална изложба.

Кућа старих заната

Са вођством наставника техничког образовања, наши посетиоци могу да погледају заоставштину предмета несталог салашарског живота, као и комплетну опрему 20 старих радионица и више од 10.000 античких предмета.

Заинтересовани у неким радионицама могу самостално да направе неки предмет, за њих организујемо и посебне кампове у летњим месецима. Овде првенствено очекујемо оне младе и њихове родитеље који тек треба да изаберу правац школовања.

Збирка може да се погледа током целе године, било којег дана у недељи, мада се због лакшег распореда препоручује да се посета пријави најкасније 1 дан пре посете на неки од следећих бројева телефона: 024/814-261, 024/814-639, 063/896 4780.

Салаш Ес Сабо - Оромпарт

Црква Светог Антуна

Црква цигласте архитектуре у неоготском стилу је изграђена између 1909. и 1910. године према плановима Домонкоша Берзенцеиа. Црква је ремек дело грађевинарства циглом. 

Црква Срце Исусово

Изграђена је између 1893. и 1896. године на основу планова Јаноша Силађија, архитекте из Будимпеште у неоготском стилу. Унутрашњи простор цркве је импозантна, а сводови су изражени. У погледу димензија једна је од најзначајнијих цркви у општини. 

Спомен црква Мала Света Тереза

Камен темељац цркве је постављен 11. септембра 1996. године, на Дан града, на Тргу Ослобођења у предграђу поводом годишњице јубилеја сенћанске битке и 100. годишњице смрти Мале Свете Терезе из Лисијеа. Пројектант је Вилмош Тот, архитекта. Финални радови изградње су на крају, црква је под кровом. 

Паркови

Парк града на главном тргу кити неколико ретких врста дрвећа: гинко дрво, више врста шипражја, нпр. тиса дрво, махони, јапанска дуња, ружино и златно дрво. Велики парк града – тзв. Народна башта, основан 1866. године – налази се недалеко од центра града, на старом водоплаву Тисе, односно на првој тераси са нижим положајем. У некада спектакуларној, одржаваној Народној башти, коју су красиле леје од ружа и цвећа, данас се бројне врсте дрвећа, храстови лужњаци у изумирању, разне врсте јасена, платана, борова, шипражја и трава чувају успомену на некадашњи понос и омиљено шеталиште. 

Статуе, знаменити споменици

На територији града, али и целе општине се може наћи сразмерно мали број статуа, односно споменика. Статуу Светом Јовану из Непомука (дело Иштвана Тота, вајара) су 1914. године поставили на његову данашњу локацију, близу улаза на мост. Друга статуа која приказује целу фигуру је Скелеџија (дело Шандора Дудаша) и налази се на кеју на Тисиној обали, коју су 2006. године открили председници Републике Србије и Мађарске. Преко пута ове статуе налази се попрсје познатог српског књижевника, Стевана Сремца, који је родом из Сенте. На кеју на обали реке Тисе се налази још и попрсје оснивача Српског народног позоришта у Новом Саду и Београду, аутора садашње српске химне, Јована Ђорђевића, који је такође родом из Сенте. У унутрашњости града, поред пута на мост стоји попрсја Јоце Вујића, познатог сенћанског добротвора, чувара српске старине. Преко пута је постављен попрсја Иштвана Тота, чувеног вајара родом из Сенте. Испред Дома здравља, успомену на некадашњу синагогу која је стајала на овом месту од 1874. до 1959. године чува скроман споменик обликован у звезду са шест кракова. Успомену на јевреје који су 1944. године депортовани из Сенте можемо наћи испред улаза у Јеврејско гробље које је ван употребе, где се на једном зиду покривеним мермером могу прочитати имена жртава.

На јавном гробљу у Горњем граду статуа која стоји изнад гроба Лајоша Турзоа, песника и новинара, приказује Културног радника из провинције. Исто овде, на гробљу се налази споменик револуцији и борби за слободу 1848/49. године, подигнут недужним жртвама преминулим 1. фебруара 1849. године, односно непосредно поред њега спомен стуб погубљенима у јесен 1944. године у чијем подножју се на бакреној плочи могу прочитати имена жртава. У источном делу гробља испред мртвачнице се може погледати дело Нандора Гилда, подигнуто у помена бораца против фашизма ИИ светког рата (цвеће израђено од метала).

Код мостобрана сенћанског моста на Тиси је у новембру 2007. године откривен споменик са копљаником за погубљене 1944. године.

Skip to content