Сенћанска гимназија

Нижа гимназија је почела да функционише 1876. године у згради грађанске школе, на углу тадашњих улица Арпадове и Деакове.

У овој згради је међутим и даље функционисала грађанска школа са два одељења за девојке. Након више година, како је гимназија све јаче развијала своју збирку наставних предмета, библиотеку и музеј, тако је зграда постајала све мања за њене потребе. Тадашњи школски одбор је иницирао повећање броја општинских школских зграда и проширење постојећих, па је касније Скупштина прихватила ове предлоге. Након израде планског цртежа зграде гимназије, овлашћени директор школе Јожеф Кутија грађевински инжењер, подноси их Градском савету у августу 1883. године.

У јулу 1884. године започети су радови. Носећи зидови су због влажности тла постављени дубље од планираног, углавном на 2,50 метара. Радови су након постављања темеља брзо напредовали, да су током лета већ у потпуности били изграђени зидови, док су у септембру постављене лествице за кров. У скроз готову зграду усељење је започето 27. априла 1885. године, што је протекло такође у кратком временском периоду. 30. априла је у новој згади већ започета настава.

Парцела нове зграде гимназије је заузимала 4780,00 м2. Сама зграда је на уличном фронту имала један спрат, а у дворишном крилу је био полуспрат (који је био повезан у „Т“ облику са уличним фронтом). 15 осовина прозора је гледало на улични фронт а две на улаз у крило. Дужина уличног фронта била је 41, 38м а крила са полуспратом 24,50м. Осим ходника, зграда је располагала са 16 пространих просторија, којима је у дворишту прикључена фискултурна сала од 1260 м2. У приземном делу налазиле су се службене просторије и станови службеника.

На двестотој годишњици сенћанске битке, у септембру 1897. године се отвара пети разред гимназије, док се током следећих година постепено отварају и виши разреди. На почетку XX века Сента је имала потпуну главну гимназију. Због жеље грађана да им се деца образују долази до повећања броја ученика из околних села и градова.

У складу са повећаном потребом, град се обавезао да ће проширити зграду гимназије, или да ће подићи потпуно нову зграду.

Градска Скупштина је донела одлуку дана 22. октобра 1900. године, да на једноспратну зграду ниже гимназије која је подигнута 1884. године сагради још један спрат док је на крају ипак донето решење да ће се за нову зграду главне гимназије радови вршити на старој гимназији и на земљишту поред ње.

Планове за реновирање су израдили Домонкош Берзенцеи, нови главни инжењер сенћанске инжењерске службе и Маћаш Сабо градски грађевински мајстор. По плановима нова зграда главне гимназије је изграђена код ниже гимназије и на земљишту поред ње и тако је обједињена у једну целину.

Полазећи од старе зграде, и на источној страни проширујући се према Тиси, створен је блок јединственог „U“ облика у основи. Овај план је у целости реализован.

Улични фронт је у односу на ранијих 41,38 метара повећан на 74,89 метара док је ранија класицистичка фасада замењена новим стилом, сецесионим. Карактеристика тог стила је линијски украс на површинама зида: њене пиластере су делиле водоравне таласасте линије које се бојама издвајају од основне боје зида, тако да се на делу спрата преливају у поља фасаде. Као посебно интересантним се сматра пројекција мађарских сецесионих навијениих појаса равне линије које су остављене на старој згради.

Плански цртежи, слике учионица и уређаја изложени су на изложби у лондонском Earls Court, где је 1908. године и освојила „diloma d’ honneurt“ награду и златну медаљу.

Извор:

Грађевинарство Сенте, Золтан Валкаи

Сто година сенћанске гимназије (1876-1976), Јанош Добош